Прије 29 година, тачније 26. априла 1992. године, дервентско насеље Чардак нападнуто је од стране хрватских и муслиманских војних и паравојних формација који су том приликом убили већину од 37 српских цивила чија се имена налазе на Спомен-комплексу Чардак.
Молитвом у цркви Светог апостола Томе, те парастосом и полагањем вијенаца, данас је служен помен страдалим српским цивилима из овог дервентског насеља који су убијени око празника Васкрс 1992. године. На мјесту данашњег спомен-комплекса пронађена је масовна гробница њих 19.
Свједочења преживјелих највише говоре о патњама које су Чарадачани доживјели у том периоду.
– Били смо константно нападани од стране хрватске војске, а тог дана Чардак је био опкољен са свих страна. Нисмо имали избора, или да изгинемо или да се предамо. Ми који смо се предали завршили смо у логору, док су остали побијени. У логору сам био два мјесеца, прије него сам побјегао приликом присилног копања ровова на Томасовом брду, када је осам заробљених убијено. Заробљен сам са 80 килограма, а побјегао сам са 48. Преживјели смо тортуре, ударање, поломљена су ми сва ребра и оштећена кичма, каже Чардачанин Остоја Шарчевић.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић поручио је да сви треба да се уједине и да трагају за онима који су починили злочин над недужним Србима, међу којима су побијене читаве породице Лазаревић, Живковић, Зорић, Ћудић и друге.
– На ред долази и случај “Томасово брдо”, гдје је осам ратних заробљеника који су копали ровове убијено, а седам је тешко рањено. Морамо да свједочимо да ти који су починили злочине одговарају, да добију казну коју заслужују. Морамо истрајати да се нађу пред лицем правде сви злочинци. Ово што је до сада осуђено је минимално за све оно што се догађало у Дервенти и с обзиром на то колико је било логора и злочина, нагласио је Кнежевић, наводећи да Удружење ратних заробљеника задужено за организовање данашњег парастоса.
Градоначелник Милорад Симић истакао је да се „мора више праштати, а мање заборављати“.
– На овом стратишту на нехуман начин су тијела убијених сахрањена, али данас је овдје спомен-комплекс посвећен њима, уједно и мјесто окупљања и сјећања на људе који су страдали само су чували своје куће. Имам осјећај да злотвори нису адекватно кажњени, навео је Симић.
Породицама жртава је тешко јер за све те године суђења починиоцима злочина још нису завршена, а у задње 2 године су стала, рекао је овом приликом Славиша Ђураш.
– Доћи ћемо у ситуацију да ће већина свједока помријети и неће имати ко да свједочи. Проблем је што су заказали тужилаштва, али и удружења логораша. Ако се настави овако одговорни за злочине неће бити кажњени, навео је Ђураш.
До сада су за злочине над Чардачанима осуђени Нихат Хамзић Фриц на 2,5 године, Есад Чавалић на 5, Дервиш Чавалић на 5,5, Алмаз Незировић на 7,5 и Азра Башић на 14 година затвора.
У знак сјећања на све страдале вијенце су положили чланови породица страдалих, градоначелник Милорад Симић, предсједник Скупштине града Мирко Земуновић, делегација Полицијске станице Дервента, Удружења заробљеника, Градске борачке организације, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Дервента, Удружења ратних војних инвалида 1991-1995, те делегације политичких партија.
Дервента Кафе
