Код спомен-обиљежја на Дугој Њиви служен је парастос за погинуле српске борце у пробоју коридора прије 28 година.
Претходно је поводом 28 година од пробоја коридора у манастиру на Дугој Њиви Свету архијерејску литургију служио Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије.
Након парастоса положени су вијенци на спомен-обиљежје за 413 српских бораца.
Пробој коридора била је једна од најхуманијих битака у Одбрамбено-отаџбинском рату, а њено обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.
Акција је почела након што су снаге ХВО-а, заузимањем Модриче, пресјекле копнени пут између западног дијела Српске и тадашње САО Крајине са источним дијелом Српске и Србијом.
Овом битком ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна операција пробоја и обезбјеђивања Коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на ријеку Саву на простору Брода.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић рекао је раније да је ово била хумана битка у којој Српска није имала избора, јер је у окружењу било више од милион становника тадашње САО Крајине и овог дијела Српске.
Он је истакао да је ово била једина битка са офанзивним карактером коју је предузела Војска Републике Српске предузела у Одбрамбено-отаџбинском рату, а да су све остале биле одбрамбене.
У пробоју коридора Војска Републике Српске ангажовала је Први крајишки и Источнобосански корпус, а биле су придодате јединице милиције САО Крајине, укупно 54.660 припадника, док су на супротној страни биле јединице ХВО-а и регуларне Хрватске војске, од 20.000 до 25.000 војника.
Милуновић је навео да je ВРС енергичниом акцијом успјела да разбије непријатеља и ослободи подручје на правцу напада.
У тој операцији, нагласио је, погинуло је 879 припадника Војске и полиције Српске и припадника јединица САО Крајине док су припадници ХВО-а и Хрватске војске имали 1.261 погинулог.
О пробоју коридора снима се и документарно-играни филм “Коридор” у копродукцији Радио-телевизије Србије, Радио-телевизије Републике Српске, Војнофилмског центра “Застава филм”, односно Министарства одбране Србије.
Радња филма започиње преласком хрватске војске преко Саве, а онда оним што је услиједило, формирањем логора, страдања Срба у Оџаку, Дервенти и погибији 32 војника из Војне поште Врање.
Укратко о току операције “Коридор 92”
Средином јуна 1992. године генерал Момир Талић, командант 1. крајишког корпуса ВРС, издао је потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, наређење да пробије коридор ка Србији преко Требаве до 28. јуна (Видовдана).
Поред Талића, као главног креатора операције „Коридор“, акцију су планирали начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП-а РСК генерал Боривоје Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.
Операција „Коридор“ започела је 14. јуна 1992. године, када су припадници 16. крајишке моторизоване бригаде ВРС под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоја, кренули у напад на јужном дијелу дервентског ратишта.
Борбе су интензивиране 24. јуна, да би у освит зоре 26. јуна 1992. године војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса ВРС, сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца, спојивши западни и источни део Републике Српске. Наставком борби у јулу српске снаге ослобађају Дервенту, Модричу и Оџак, а коначни слом одбране снага ХВ, ХВО и Армије РБиХ у Посавини уследио је 6. октобра 1992. године српским ослобађањем Брода.
РТРС/Дервента Кафе
