Ovogodišnje izdanje Derventskog srca započelo je izložbom fotografija pod nazivom „110 godina tekstilne industrije u Derventi“, otvorenoj sinoć u Narodnoj biblioteci „Branko Radičević“.
Ova postavka obuhvata period od početka rada kolektiva „Ukrine“, rekao je organizator manifestacije i autor izložbe Fadil Pelesić.
– Izložba sadrži nekoliko albuma sa 1.500 fotografija za koje ni sam nisam siguran kako sam ih skupio i gdje sam ih našao. Nakon izložbe posvećene 100. godišnjici derventske Gimnazije i 120 godina vatrogastva u Derventi, i dalje želimo da podsjetimo ljude ovog grada i sredine na neke važne istorijske trenutke, poručio je Pelesić.
Bivši rukovodilac u preduzeću „Ukrina“ Vladimir Majo Bursać rekao je da je izložba odličan podsjetnik na jedan od najboljih radnih kolektiva nekadašnje BiH.
Izložba će biti otvorena i u narednom periodu, tako da će svi koji nisu prisustvovali sinoćnjem otvaranju moći da pogledaju ovaj djelić derventske istorije.
Šta nas očekuje u nastavku „Derventskog srca“ pročitajte OVDJE.
Derventa Cafe
Interesantna izlozba. Na otvaranju nismo culi cinjenicu da ova industrija u Derventi vise ne postoji i to zahvaljujuci upravo nama dervencanima koji se danas sa radoscu srecemo. Prvo su jedni pljackali, palili i rusili, a zatim drugi bombardovalii i do kraja porusili. Onda su novi urbanisti napravili ovo ruglo od grada i sada svi dobijaju plakete „Derventasko srce“.
derventa je sasvim ok grad,cak mnogo napredniji od vecine gradova u rs
Наравно Дервента је чак и много љепша него пре рата по многим параметрима,то ће да потврди и већина старијих Дервенћана.
Међутим увјек ћемо имати неке незадовољне Хари Мата Харије.
Исто тако Срби из Сарајева ће рећи да је Сарајево никад ружније и да су неке “дошле” од њега направиле сељанију, све су то локални звукови губитника рата али морамо барем за случај Дервенте рећи да је то ехо звука који одзвања од оних незадовољних који нису створили нову НДХ 2 на простору БИХ.Према томе треба рећи живјела Република Српска, никада више заједно са кољачима.