Недавно објављена књига “Срцем у отаџбини” ауторке Гордане Петковић Лаковић својеврстан је зборник дијаспоре и матице којим доминирају посвећеност домовини и професији као и бризи о баштини и појединцу.
Књига говори о људима који су током живота у дијаспори успјели да остваре завидне каријере, а настајала је током турбулентног прериода пандемије вируса корона.
– Отићи из отаџбине или у њој остати данас је дилема која мучи многе. На питање шта је боље не постоји универзални одговор. Одлазак из земље, међутим, не значи напуштање домовине. Колико је домовина у срцу, не зависи од тога гдје човјек живи, већ колико је спреман да јој пружи, дотакла се ауторка једног од основних питања које ју је нагнало да проведе овај пројекат.
Иначе, Гордана Петковић Лаковић је рођена 1960. у Београду, а са породицом већ 25 година живи и ради у Торонту. Кроз свој дугогодишњи хуманитарни рад остварила је и сарадњу са дервентским Колом српских сестара, са којим је заједничким снагама провела неколико доброчинстава и у нашем граду.
Једна од таквих позитивних примјера – успјешне особе која није заборавила отаџбину – је и научница Раденка Марић Ђекић из Дервенте, којој је посвећен један дио овог дјела.
– Будуће генерације ће моћи доста тога да науче читајући о животном путу који је научницу Марић водио ка успеху, а да при том никад није заборавила корене и васпитање које је стекла у породици која. Када је др Раденка Марић напуштала завичај времена су се мењала и дошли смо до тренутка када смо признали да је “напољу” боље јер се наука и добри студенти у отаџбини недовољно цијене. Док у Америци иноватори и научници зарађују огроман новац и оснивају своје фирме, у отаџбини је то просто незамисливо.
Тамо научници нису уважени од друштва тако да ни народ ни младе генерације не виде никакву добробит од науке. Осим тога, научници су веома мало плаћени, не постоје производња, економски раст, стварање нових компанија, а треба знати да наука отвара многа врата и да је јако важно да људи у отаџбини то разумију, истиче ауторка Гордана Петковић Лаковић, додајући да је један од циљева научнице Марић да омогући нашим студентима да дођу на размену, да што више науче и врате се у отаџбину, чиме би помогли својој земљи.
Раденка Марић Ђекић дипломирала је на Технолошком факултету Универзитета у Београду 1989. године, а потом се запослила Српској академији наука и умјетности. 1991. године добија стипендију јапанског министарства и одлази на Универзитет у Кјоту, гдје докторира 1996. године, да би након пет година рада у Јапану, каријеру наставила у Сједињеним Америчким Државама.
Период од 2005. до 2010. године проводи у канадском Ванкуверу, а потом се враћа у САД и постаје професор на Универзитету у Конетикату. Током каријере бавила се истраживањем нових извора енергије, а носилац је бројних признања у овој области.
Иначе, члан је Америчке асоцијација за унапређење науке (АААС), међународне непрофитне организација која промовише сарадњу међу научницима, брани научне слободе, подстиче научне одговорности и подршке образовању и достигнућима науке за бољитак цијелог човјечанства. Ради се о највећем свјетском научном удружењу, са више од 120.000 чланова, које је издавач и познатог часописа “Сциенце”.
Дервента Кафе
