Сa овог света у 80 години отишла је Цвијета Ристић (80), Озренка, српска херој мајка деветоро деце. Међу њима и Родољуба Ристића Рође (1976), посмртно одликованог медаљом за храброст мајора Милана Тепића, а новембра те 1992. са 16 година најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске, пише Нинко Ђурић за Новости.
Заувек је очи склопила у Дервенти, а у земљу је положена на месном гробљу Чимен на Озрену. Ту се, по тој њеној последњој изричитој жељи, придружи своме сину мезимцу који заувек остаде на вечној стражи у пркосној гори озренској.
Уз мајку Цвијету, растао је Рођо са браћом Луком, Јовом, Богољубом, Илијом и Обрадом, и сестрама Миленом, Даницом и Ковиљком. Са само шест година остао је (1982) без изненада преминулог оца Николе, да би само десет година касније, у шеснаестој, борећи се уз раме са својом браћом и комшијама, погинуо као најмлађи бранитељ Вијенца и војске ВРС.
Међу Озренцима који изгубише завичај, пред такозваном АБиХ, потпомогнутом НАТО авијацијом, муџахединима, атиљеријом пакистанског батаљона УН и дејтонским маказама, бијаху и Ристићи. Борбени и марљиви, у Дервенти подигоше нове домове, а Рођина најмлађа сестра Ковиљка (1979) удаде се за Славишу (1976), из угледне дервентске породице Ђураш.
>> Читав текст прочитајте ОВДЈЕ!
Новости откривају да је, очито, невидљиви и тешко докучиви прст судбине љубављу спојио ове две страдалничке породице Ристић-Ђураш.
– Брат моје супруге Ковиљке и мој шурак Рођо погинуо је у 16 години живота, а и ја сам имао толико година када ми је злогласна Азра Башић (ХВО) заклала оца Благоја. Рођо је погинуо у одбрани кућног прага на Озрену, а агресорска Хрватска војска из Ријеке, са домаћом хрватско-муслиманском коалицијом, оца ми одвела са кућног прага у Дервенти у логор бившег Дома ЈНА, где га закла „Крвава Азра“. Све то говори ко је заправо жртва, а ко су џелати и агресори, казује за „Новости“ Славиша Ђураш, чија деца гаје неизбрисиву успомену на своје и наше мученике – деда Чеду и ујака Рођу.
Нинко Ђурић