Прије тачно 31 године припадници Војске Републике Српске, након жестоких борби са војницима ХВО-а и паравојним формацијама муслиманско-хрватске коалиције, заузели су административни центар Дервенте.
Тим поводом, у Дервенти је данас обиљежен 4. јул – Дан ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату, током којег је погинуло 608 српских бораца, а више од 4.000 их је рањено.
Четврти јули је један од најзначајнијих дана за новију историју Дервенту јер је на тај датум стигла слобода, подсјетио је предсједник Борачке организације Чедо Вујичић.
– Тада су јединице Војске Републике Српске ушле у административни центар града, а то је и тренутак када су престали да постоје логори за Србе и када су престале тортуре. То је дан када се вратио нормалан живот након вишемјесечне опсаде. За то су пале многе жртве и никад није довољно да им изразимо захвалност и да будемо поносни на њих, да чувамо српску Дервенту у Републици Српској, поручио је Вујичић.
Прошла је 31 година од када је ослобођена Дервента, након борби од априла па све до данашњег датума те 1992. године, рекао је градоначелник Милорад Симић.
– Срби нису имали мјеста у Дервенти, нажалост, у тим мјесецима, а захваљујући доброј организацији ВРС, а без ратних злочина, смо дошли у Дервенту. Ја сам данас један од оних, заједно са мојим претходницима, који су дали свој допринос развоју данашње Дервенте. Ја сам поносан на нашу средину, упркос свим проблемима које имамо и на регионалном и глобалном нивоу, не стидимо се прошлости, а овдје има мјеста за све, без обзира на вјероисповијест и националност, што сугурно није пракса у свим подручјима државе, поручио је Симић, захваливши се свима онима који су дали највише да би се то остварило.
Командант Станко Балтић био је на челу бригаде од 7. јула 1992. године па до „изласка“ војске на Саву код Брода 7. октобра, па све до децембра исте године.
– Борбена дејства су кренула од извора код Прњавора, по наређењу генерала Талића, а каснија дешавања у Дервенти су историја. Претходно је ослобођен Коридор. Када сам се школовао нисам помислио да ћу бити учесник у рату ове врсте, јер смо учени братству и јединству. Али, када смо видјели шта се дешава у Славонији, читавој Хрватској и Словенији, дошло је до освјештења, истакао је Балтић, додајући да му је сваки губитак остао у сјећању.
Милош Јовић био је припадник Осињске и 27. мтбр бригада
– Ми смо долазили са правца иза Хангара, гдје смо се сукобили са јединицама ХВО-а и онда смо наставили даље према Пољу. Затекли смо попаљен и срушен град, нешто најгоре што човјек може да доживи. Нисмо имали наду да ће Дервента икад бити обновљена. Имали смо велику вољу, елан и потребу, јер смо барикадама били одсјечени од града и основних потрепштина неопходних за живот, рекао је Јовић, касније тешко рањен у борбеним дејствима.
Вијенце су положили градоначелник Милорад Симић, руководство Скупштине града, делегације ратних заробљеника и породица жртава, Борачке организација Дервента, удружења Ветерани и Полицијске станице Дервента, те политичких странака.
Дервента Кафе
