У Дервенти је данас обиљежен 4. јул – Дан ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату, током којег је са овог подручја погинуло 608 српских бораца, а више од 4.000 их је рањено.
Прије 29 година припадници Војске Републике Српске, након жестоких борби са војницима ХВО-а и паравојним формацијама муслиманско-хрватске коалиције, заузели су административни центар града.
Једна од учесника у ослобађању Дервенте је и Младен Црљић из дервенсткког насеља Осојци.
– Био сам и као и многи моји другови у акцији ослобађања Дервенте. Почетак је био најтежи. Нисмо жељели да дође до рата, Срби су увијек били слободарски народ. Нормално је да смо се и бојали, али све се превазиђе када се крене, не осјећа се ништа, нема страха. Када смо ушли у град код Дома војске видјели смо трагове мучења, све оно што су урадили према нашем народу- цивилима, каже Црљић.
Градоначелник Симић је рекао да је 4. јули најзначајнији датум у новијој историји Дервенте и Репулике Српске, дан када су српске јединице ушле у град и обезбиједиле слободу и мир свима онима који су се опредјелили да ту живе, без обзира на вјероисповијест, националност или политичко опредјељење.
– Дуги низ година ми његујемо ту врсту понашања, Дервента је веома толерантна средина и тако треба. Када обезбиједите толеранцију, међуљудски мир, онда ће кренути привреда, култура, спорт, здравство и школство, рекао је Симић новинарима.
Он каже да је Дервента прешла пут од неразвијене и у рату порушене локалне заједнице, па до града.
– Нећемо одустати од идеје да у некој новој расподјели обезбиједимо и облик регионалног центра. Када год се састанемо и положимо цвијеће увијек мислимо на оне који су животе дали – 608 младих живота. Увијек морамо припазити на оне који су дали своју дјецу, а то су родитељи и ближа родбина и у границима у којима је могуће то чинимо. Никада не смијемо заборавити људе који су дали свој дио тијела и мислим да они заузимају значајно мјесто у Дервенти, нагласио је Симић.
Симић истиче да је обавеза и задатак свих да се врати дуг онима који су одбранили Републику Српску.
Предсједник градске Скупштине Борачке организације Дервента Чедо Вујичић је истакао да 4. јулу и његовом значају доприноси тешко вријеме које је претходило, а то је неколико мјесеци опсаде ужег градског дијела, односно цијелог подручја на десној обали ријеке Укрине.
– 4. јула јединице ВРС су ушле у Дервенту, ослободиле административно сједиште града и донијеле слободу. Тог дана су престали да постоје логори, престала су заробљавања, мучења, тортуре и друго. Ријечју – вратио се живот у Дервенту, рекао је Вујичић.
Он додаје да су највећи допринос ослобађању Дервенте дале двије дервентске бригаде, и то 27. Моторизивана и Осињска.
– Не смијемо заборавити и допринос који су дале остале једнице ВРС. Тачан број погинулих није могуће утврдити, јер је ослобађање Дервенте било дио операције пробијања коридора. Увијек морамо споменути и тежак положај припадника ВРС, оних који су донијели слободу у Дервенту, који су сачували Републику Српску. Предстоји нам рад на побољшању стандарда и материјалних примања који имају припадници борачких категорија, каже Вујичић.
Годишњица је обиљежена полагањем вијенаца и парастосом свештеника Српске православне цркве за 608 страдалих припадника ВРС из Дервенте, те свечаним пријемом у Центру за културу.
Derventa Cafe
