У Спомен-парку у Босанским Лужанима јуче је служен помен за 405 невиних српских жртава из Босанских и Нових Лужана, Костреша и Барице страдало под усташким терором у Другом свјетском рату.
Ни дан-данас се не зна ни за гробове, ни за кости српских жртава. Служен је парастос, а потом су положени вијенци.
26. августа 1941. године усташе су у Славонској Пожеги на свиреп начин убиле 405 мушкараца старијих од 16 година из села Босански Лужани, Нови Лужани, Костреш и Барица. Људи су одведени преко Саве, нико не зна зашто и нико се није вратио. Убијени су само зато што су били Срби.
На једној од ових хладних плоча име је и стрица Даде Петровића, предсједника Савјета Мјесне заједнице Босански Лужани.
– Одведен је са 19 година. Никада нисмо знали гдје су његове кости, да ли је убијен на мосту на ријеци Сави или је завршио у Пожеги, гдје је убијен. На овом мјесту била је творница, највећа жељезничка станица. Сви они су ишли наивно, мислећи да иду на рад. Међутим, то је за њих била само клопка, рекао је Петровић.
Предсједник СУБНОР-а Дервента Борислав Прерадовић каже да је добро познато да су овај злочин починиле усташке снаге, јер је у то вријеме владала НДХ.
– Ми смо уз напоре мјештана, потомака и свештеника из ове Црквене општине дошли на идеју да се направи овај Спомен-парк у част свих жртава, који су тада страдали, јер ти људи немају својих гробова, нису ни сахрањени, нити се зна гдје су тачно убијени. Иако је споменик мало покасно урађен, никада није касно да нам остане као опомена да се више никада не догоди, рекао је Прерадовић.
Осам деценија од злочина, потомци жртава имају гдје доћи и најмилијима запалити свијећу. Спомен парк, освештан прошле године мјесто је бола и патње. У име свих невино страдалих, испред подигнутог крста служен је парастос, а потом су положени вијенци. Иза овог историјског подухвата стале су локалне управе, борачке организације и СУБНОР Дервенте и Брода.
– Овдје је почетак њиховог краја, буду потоварени у вагоне и одвезени у Славонску Пожегу. Да је нормално, ми би данас у овој количини, а можда и у већој одали почасти положили вијенци на мјесту гдје су ти људи пострадали. Међутим, примијетимо ли ми да ни Јасеновцу не можемо приступити, да тешко иде и са Јадовним, са Славонском Пожегом. То је велика неправда за невино пострадале људе, рекао је градоначелник Дервенте Милорад Симић.
Начелник општине Брод Зоран Видић каже да су посљедица наше богате историје и многобројне жртве.
– То се нажалост дешавало овдје у Другом свјетском рату. Српски православни народ је био поштен, вјеровао у тадашње институције и ево како им се вратило. Овај споменик је резулатат те вјере, а нажалост таквих споменика имамо и у Броду, поручио је Видић.
405 људи и данас немају своје гробове, остала су само имена, да би вјечно живјели у сјећању, а поводом осам деценија од њиховог страдања потомци за сваког од њих засадише по једно свето дрво тисе, које симболизује вјечност.
Извор: ТВ К3
